Četvrti gradski forum sa temom „Izazovi inkluzivnog obrazovanja“ održan je u Media i reform centru Niš. O inkluzivnom obrazovanju, teškoćama u radu Interresorne komisije, problemima sa primenom preporuka te komisije, ali i o tome u kojoj meri preporuke ovog tela utiču na poboljšanje stanja inkluzivnog obrazovanja u niškim školama govorili su Marija Pavković iz Interresorne komisije, Ljiljana Tošić- Radovanović, regionalna koordinatorka Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju i Darko Ignjatović, sociolog iz Društva za razvoj dece i mladih- Otvoreni klub. Forum je moderirala Marija Marinković.
Otvoreni klub je 2013. godine, u okviru projekta „Mreža mladih za inkluzivno društvo“, sproveo istraživanje o tome koliko deca znaju o inkluzivnom obrazovanju. Prema rečima Darka Ignjatovića iz Otvorenog kluba, podaci su bili očekivani i alarmantni: čak 85% dece uopšte nije čulo za ovaj pojam.
Ignjatović smatra da je razlog za ovakve rezultate činjenica da nastavnici ne prenose dovoljno informacija deci o tome zašto je neko drugačiji od njih i kako da se prema njima ponašaju. Ipak, pomak postoji. Zbog neznanja, diskriminacija prema ovim osobama postoji samo zato što su takvi i zbog toga, kaže Ignjatović, odnos prema različitosti mora da se uči prvo u porodici, a kasnije i kroz školovanje.
Regionalna koordinatorka Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju Ljiljana Tošić- Radovanović saglasna je da ima pomaka u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja u školama, ali da je napredak u svakoj školi različit. Ona kaže da je javnost nedovoljno informisana o inkluzivnom obrazovanju. Ističe da deca uče po modelu i da je najbitnije da se najpre odrasli ponašaju kako treba prema osobama sa poteškoćama, pa će takvo ponašanje, samim tim preuzeti i deca. Bogati smo samo onoliko koliko smo drugima pomogli. Humanost i posvećenost, kaže Tošić- Radovanović, prilika je da se prevaziđe sopstveni egoizam.
Na Forumu se govorilo i o radu Interresorne komisije, njenim nadležnostima i problemima sa kojima se susreće. Marija Pavković iz Interresorne komisije objasnila je da je ona važna zbog toga što se roditelji dece sa poteškoćamam ali i roditelji obraćaju ovoj komisiji sa zahtevima za promenu nastavnog plana i programa u skladu sa poteškoćama u radu svakog deteta ponaosob. Komisija, dalje daje preporuke na koji način prilagoditi nastavni plan detetu. Međutim, često preporuke ovog savetodavnog tela ostanu samo na papiru, zbog manjka novca u budžetu za sprovođenje preporuka komisije, kaže Pavkovićeva.
Učesnici foruma saglasni su da je Interresorna komisija opterećena prevelikim brojem zahteva, s obzirom da je jedina komisija na nivou celog grada. U načelu, zamisao je bila da svaka opština ima svoju Interresornu komsiju.
Ljiljana Tošić- Radovanović kaže da je za rad komisije potreban fond pomoću kojeg će se sprovoditi preporuke, a da je situacija u radu komisija različita od grada do grada. Kao pozitivan primer ističe Belu Palanku koja je preuzela sve potrebne mere podrške za jednu slepu devojčicu.
Kako su učesnici foruma zaključili, najvažnija stvar u inkluzivnom obrazovanju je ipak senzibilitet onih koji treba da pruže neposrednu podršku deci sa poteškoćama u radu. Bez toga, smatraju, nikakav novac ne može promeniti stvari nabolje.