Plan NATO-a da otvori nove komandne centre u istočnoj Evropi balkanski eksperti su pozdravili kao znak da Balkan neće biti ignorisan.
Ministri odbrana 28-člane vojne alijanse saglasili su se 5. februara da uspostave komandne i kontrolne jedinice u Bugarskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj i Rumuniji.
Taj korak dolazi „u svetlu promene bezbednosne klime istočno i južno od granica Alijanse“, navodi se u saopštenju NATO-a.
Novi centri „u šest istočnih, savezničkih zemalja“ osiguraće da „imamo prave snage, na pravom mestu, u pravo vreme“, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
„Naše odluke jasno govore da je NATO odlučan da brani sve saveznike od svih pretnji iz svih smerova“, dodao je on.
Komandni centri u istočnoj Evropi ojačaće regionalnu bezbednost, kažu analitičari.
Prema rečima Adrijana Korojanua, rumunskog istoričara, pisca i bivšeg ministra spoljnih poslova, „odluka NATO-a da uspostavi komandne centre nije proglašenje rata, nego ukazuje na nestabilnost istočnih granica Alijanse“.
„NATO je, iako je odbrambeni savez, bio primoran da donese takvu odluku s obzirom da se, odmah do njega, prisilno iscrtavaju nove granice suverenih država“, rekao je Korojanu za SETimes.
Metodi Hadži Janev, profesor Vojne akademije u Skoplju, slaže se da je ovaj korak NATO-a neophodan.
„Okolnosti geopolitičkog plana veoma se razlikuju od onih na kraju Hladnog rata. NATO mora da bude odlučan u svojim koracima“, dodaje on.
Eksperti ukazuju da su novi NATO centri rezultat krize u Ukrajini kako bi se pokazalo da NATO ostaje velika podrška i zaštita svojim saveznicima u ovom delu Evrope.
Prema rečima rumunskog ministra spoljnih popslova Bogdana Aureskua, NATO bi za dve godine u Rumuniji mogao da otvori novi komandni i kontrolni centar na nivou divizije.
Uspostavljanje stalnih vojnih objekata NATO-a i SAD, poput baze za protivraketnu odbranu u Deveselu i novih komandnih centara, jeste značajna politička poruka Rusiji da se Rumunija nikada neće vratiti u njenu sferu uticaja, rekao je ministar za Evenimentul Zilei.
Događaji u Ukrajini i na Bliskom istoku neminovno su doveli do novog strateškog pristupa NATO-a, objašnjava profesor iz Prištine Beljulj Bećaj.
„Celokupna geostrateška situacija prolazi nove trenutke koji zahtevaju nova preventivna rešenja i široku podršku svih potencijalnih partnera, radi njihove bezbednosti, da budu zaštićeni od strane NATO-a“, dodaje on.
Na ovaj način se takođe upućuje signal islamskom i pravoslavnom svetu da poštuju različitosti, dodao je on.
Janev navodi da prisustvo NATO-a može da igra važnu ulogu u zaustavljanju ruskog uticaja u regionu. Integrisanje Balkana je od strateškog interesa za NATO kako bi se sprečilo da region postane „sredstvo kojeg Rusija može da se dokopa kroz razne vrste uticaja — ekonomskog ili vojnog“, kaže Janev.
Makedonija i region imaju ciljeve kao i NATO, kaže Goran Ilić, profesor međunarodne politike na Državnom univerzitetu u Bitolju. On dodaje da NATO ima pravo i obavezu da reaguje u skladu sa interesima zemalja članica i saveznika.
„Ovo pozicioniranje NATO-a nagoveštava garantovanje bezbednosti u konkretnim regionima i institucionalno jačanje i veće ljudske kapacitete na spoljnim granicama Alijanse“, kaže Ilić.
Stojan Kuzev, dekan Fakulteta za detektive i kriminalistiku u Skoplju, navodi da su objekti NATO-a pozitivno uticali na regionalnu bezbednost.
„NATO se uvek trudio da olakša odnose između svojih članova i suseda“, rekao je on.
Dopisnik Pol Čočoju iz Bukurešta doprineo je ovom izveštaju. .
Kako će veće prisustvo NATO-a u istočnoj Evropi koristiti Balkanu? Iznesite svoje mišljenje u prostoru za komentare.