Razumevanje relacije građani : mediji : lokalna vlast veoma je jednostavno ukoliko se ta relacija tumači shodno onome kako je i formulisana. Naime, u njoj su na početku građani, zatim mediji, a nakon njih sledi lokalna vlast. Jednostavno, građani su osnova ove relacije, ne samo kao ljudi koji žive u gradovima, urbanim sredinama, već i kao oni koji su svesni uloge koju imaju u civilizovanom svetu. A njihova civilizacijska uloga sadržana je i u samom imenu koje nose, nastalom iz starogrčkih: polites (građanin), politikos (građanski) i politika (poznavanje države, znanje/a o državi i upravljanje njenim poslovima) i latinskih reči: civilis (građanski), odnosno od njegovog korena civis (građanin). Oba navedena izvora reči koje tvore pojam građanin, upućuju na često korišćene izraze u svakodnevnom govoru. Prvi, na politiku, a drugi na civilizaciju. Drugim rečima, o građaninu, kao društvenom biću, nezamislivo je govoriti izvan političke delatnosti i civilizacijskih okvira. Pritom, politika se sagledava kao javna delatnost, koja se odnosi na državu, ustav, republiku, suverenitet, a civilizacija onako kako je o tome pisao Grifin: „Reč civilizovanost vodi poreklo od reči koja znači biti član domaćinstva. U Staroj Grčkoj, civilizovanost je označavala umerenost, pravdu, mudrost i hrabrost. Tokom vremena, definisanje ovog pojma se samo neznatno promenilo i danas u javnom govoru označava brigu za druge, promišljenu upotrebu reči i jezika i sposobnost da se neko pitanje sagledava sa više aspekata. Biti civilizovan znači čuti ideje i razloge drugih i dati svetu šansu da sebe objasni. Biti necivilizovan znači pokazati malo poštovanja za druge, nevoljnost za razmatranje njihovih ideja i razloga i nespremnost za preuzimanje odgovornosti za posledice svojih reči, jezika i ponašanja prema drugima“
19
Jan