Dva meseca nakon što je Srbija prihvatila revolucionarno partnerstvo sa NATO-om, sporazum je spreman da stupi na snagu.
Kako je rekao ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi, dvogodišnji Akcioni plan o individualnom partnerstvu (engl. Individual Partnership Action Plan, IPAP) koji je odobren 15. januara stupiće na snagu u martu. Taj sporazum je najviši nivo saradnje koji 28-člana alijansa nudi zemljama koje nisu članice.
„Srbija ima dobru i ozbiljnu vojsku i logično je da hoće da sarađuje sa svojim kolegama, da se unapređuje i poboljšava, i to je razlog zašto je NATO dobra opcija kao potencijalni partner“, rekao je Kirbi 18. februara na predavanju o programu Partnerstvo za mir koje je održao na novosadskom Ekonomskom fakultetu.
Sporazum je „u skladu sa težnjom Srbije da aktivno učestvuje u Partnerstvu za mir, kao i sa politikom vojne neutralnosti“, rekao je srpski šef diplomatije Ivica Dačić.
„Usvajanje IPAP je značajan korak napred u našim odnosima sa NATO-om i on će stvoriti uslove za redovan i strukturisan dijalog, uključujući dijalog na političkom nivou“, dodao je on.
Program Partnerstvo za mir, kome je Srbija pristupila 2006, ograničava odnos Beograda i NATO-a na nivo ministarstva odbrane. IPAP sada podiže saradnju Srbije sa NATO-om na nivo vlade.
Drugo poglavlje IPAP, „koje se odnosi na odbranu i vojna pitanja … primenjivaće se u sladu sa odlukama vlade Srbije, koja je takođe partner u ovoj saradnji sa NATO-om“, navodi se u saopštenju ministarstva odbrane za SETimes.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je takođe istakao da će IPAP ojačati međusobno razumevanje sa Srbijom.
„Novi sporazum zaključen 15. januara omogućiće nam da unapredimo saradnju u vezi sa pitanjima od obostranog značaja i na obostranu korist“, rekao je Stoltenberg. „Na primer, u pogledu saradnje na promociji stabilnosti i bezbednosti, rešavanja bezbednosnih izazova sa kojima se danas suočavamo i u pogledu stručne pomoći NATO-a u reformi odbrambenog i bezbednosnog sektora.“
Primena sporazuma od sledećeg meseca donosi još neke povoljnosti za Srbiju.
Jelena Milić, šefica Centra za evroatlantske studije u Beogradu, kaže da ima još nedovršenih strukturnih reformi bezbednosnog sistema Srbije koje su važne za integraciju u EU.
„Saradnja sa NATO-om će značajno ubrzati i unaprediti te reforme“, kaže Milićeva za SETimes.
Za NATO, IPAP predstavlja priliku za saradnju sa srpskom vladom na raznim političkim i vojnim pitanjima, od institucionalnih reformi i planiranja u kriznim situacijama, do borbe protiv terorizma i atomsko-biološko-hemijske odbrane (ABHO).
Važan prioritet će biti saradnja na daljoj promociji transparentne demokratske kontrole oružanih snaga. IPAP takođe od Srbije zahteva da unapredi javnu dostupnost informacija o povoljnostima saradnje.
„Ministarstva moraju da budu transparentnija u promociji značajnih inovacija koje donosi IPAP“, kaže Milićeva.
Prema anketi koju je prošlog meseca objavila Nova srpska politička misao, samo 9,4 odsto građana Srbija podržava njeno učlanjenje u NATO.
Ali kako navodi šef Atlantskog saveta Srbije Vladan Živulović, „javno mnjenje može lako da se promeni ako mediji i vlada stanu iza svojih ideja o atlantskoj integraciji“.
„U svetlu zategnutih odnosa između Zapada i Istoka, usvajanje IPAP je vrlo važan i jasan znak da se Srbija kreće ka Zapadu“, kaže za SETimes Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku iz Beograda.
Srbija u decembru preuzima predsedavanje NATO Grupom za upravljanje bezbednošću u jugoistočnoj Evropi (engl. Southeast Europe Security Steering Group, SEEGROUP). Vojna neutralnost proglašena 2007. sprečava ovu zemlju da zatraži punopravno članstvo.
Kako novi sporazum sa NATO-om pomaže Srbiji da se približi evroatlantskim integracijama? Podelite svoje mišljenje u komentarima.
*Tekst preuzet sa LINKA