Deseti gradski forum u Media i reform centru Niš, sa temom „Kako sačuvati i iskoristiti kulturno-istorijsko nasleđe Niša?“, počeo je pričom o dvodelnom dokumentarnom filmu „Priča o slobodi“, u kome se govori o memorijalnom spomen-parku Bubanj i logoru na Crvenom krstu. Učesnici foruma bili su saradnici na filmu dr Aleksandra Mirić, arhitekta konzervator, Nebojša Ozimić, istoričar i kustos Narodnog muzeja Niš, i reditelj Vladimir Đorđević. Dejan Tasić vodio je razgovor u kom je bilo reči i o tome kakav je odnos građana i nadležnih institucija prema kulturno-istorijskom nasleđu, da li se spomenici dovoljno čuvaju i održavaju, ali i na koji način se može iskoristiti njihov potencijal i mogu li se bolje promovisati.
Učesnici foruma govorili su o procesu kroz koji su prolazili dok su pravili film, zanimljivostima i novim saznanjima koje su stekli čitajući arhivsku građu. Koliko je kompleksna i i informacijama bogata priča o spomen-parku Bubanj i logoru na Crvenom krstu, govori i činjenica da je dr Aleksandra Mirić već objavila dva naučna rada na ovu temu, a da je u pripremi i knjiga o Bubnju.
„Priča o simbolima slobode koje predstavljaju spomenici revolucije su bitni. Na Bubnju je stradalo na desetine hiljada ljudi i kada smo na Bubnju, čini mi se da sve češće zaboravljamo da smo zapravo na groblju. Na groblju na kome nema kostiju. Kosti ljudi koji su tu stradali su spaljene. Tragovi zločina su zatrti. Spomenik koji nam je dat na čuvanj delo je hrvatskog vajara Ivana Sabolića, čija je ideja bila da kroz spomenik na Bubnju u obliku tri pesnice i memorijalnim parkom budućim generacijama omogući sećanje na borbu, na pobedu i da im omogući da uživaju u plodovima progresa koje je ta sloboda donela. Mi smo u nekom trenutku, zanemarivši spomenik, zanemarili ideju slobode koju on nosi“, kaže Aleksandra Mirić.
Ovo mišljenje deli i istoričar Nebojša Ozimić. „Danas kad ljudi odu na Bubanj i vide zatravljenu ravnicu sa išaranim pesnicama, oni tamo ništa lepo ne mogu da vide. Naša spomenička ostavština i njeno stanje govori o nama samima. Ne o nekim vanzemaljcima, ne o nekim ljudima sa strane, već o nama Nišlijama, koji čuvamo ili ne čuvamo to. U zadnje tri godine Ćele-kula je pokušana da se obije pet puta. To je opet odnos nas, naših ljudi prema tome što ih okružuje“, kaže Ozimić.
Upravo je na forumu bilo diskusije o tome kako se ophodimo prema kulturno-istorijskom nasleđu i spomenicima. Vladimir Đorđević kao primer ističe ophođenje Nišlija prema Starom groblju. „Nasleđe građanskog Niša, nasleđe civilne istorije – niško Staro groblje propada potpuno. To je takođe spomenik kulture. To je za mene, kao građanina Niša, spomenik mog ličnog sećanja, jer tu su ljudi koji su gradili ovaj grad. U kakvom su stanju njihove večne kuće to nije na čast bilo kome od nas. Građani koji žive u neposrednom okruženju nisu učinili ništa za Staro groblje, ljudi čiji su preci sahranjeni na tom mestu očigledno nisu uradili dovoljno. Neki vredni artefakti, neki vredni spomenici koje su radili poznati skulptori su nestali“, kaže Đorđević i ističe da je za njega glavno pitanje: zbog čega Nišlije nemaju povezanost sa sopstvenom prošlošću?
Na forumu se govorilo i o zastarelosti načina prezentovanja postavki u muzejima danas. Građani koji su prisustvovali forumu diskutovali su sa učesnicima o novim mogućnostima i korišćenju novih tehnologija u cilju vraćanja ljudi u muzeje i njihovog povezivanja sa kulturnom istorijom grada, ali su predložili i moguće načine za zaštitu kulturnih spomenika. Učesnici foruma su istakli da je valorizacija kulturno-istorijskog nasleđa veoma važna i zaključili da vrednost koju spomenici nose moramo spoznati da bi ona bila priznata kao takva. Da joj dalje dodajemo i neku novu vrednost da bi ti spomenici nastavili da postoje u obliku u kome smo ih nasledili od svojih predaka, kako bismo ih unapredili i kako bismo ih predali budućim generacijama.