U utorak, 29. septembra u beogradskom Medija centru u okviru završnog događaja „I ja kažem NE ilegalnoj trgovini“ dodeljene su nagrade novinarima za profesionalni doprinos izveštavanju o sivoj ekonomiji i održana je tribina o štetnim posledicama nezakonitog poslovanja po građane, privredu i državu.
Za serijal tekstova o različitim oblicima sive ekonomije prvu nagradu dobila je Marija Vučić, novinarka Južnih vesti. Drugoplasirana na konkursu za prilog o paušalnom oporezivanju je Dijana Subotički Miletić sa kikindske televizije VK, a trećeplasirana novinarka RTS-a Tamara Tankosić za serijal priloga o sivoj ekonomiji na pijacama. Nagrade su osvojili i novinari Marko Smiljković (Građanin), Bratislav Ilić (B92), i Marko Lopušina (Večernje novosti). Pobednicima konkursa nagrade su uručili Maja Šotra, kompanija Filip Moris, Ljubica Maksimović, Centar za razvoj liderstva i Mladen Velojić, Media I reform centar Niš.
Svečanoj dodeli nagrada prethodila je tribina „I ja kažem NE ilegalnoj trgovini“ na kojoj se raspravljalo o značaju rešavanja ovog važnog problema za našu ekonomiju i važnosti podizanja svesti građana o štetnosti rada u sivoj zoni. Tribinom je moderirala novinarka Vesna Damjanić.
Ivan Radak otvorio je tribinu premijerno iznoseći najnovija istraživanjem NALED-a o stavovima privrede o sivoj ekonomiji za 2015. Poslednji podaci pokazuju da je nelojalna konkurencija izbila na prvo mesto liste najvećih opterećenja s kojima se suočavaju privrednici. Među anketiranim privrednicima je manjak poverenja u sistem sankcionisanja sive ekonomije, a, palo je i poverenje u državu. Poseban problem, dodao je Radak, predstavlja činjenica da se nelegalni poslovi ne prijavljuju.
Prvoplasirana na konkursu, novinarka Južnih vesti Marija Vučić govorila je preprekama sa kojima se novinari susreću prilikom izveštavanja o ovoj temi, problemu obezbeđivanja sagovornika iz državnih organa jer su najčešće nedostupni za davanje izjava i komentara. Ona je istakla da svojim izveštavanjem nastoji da se ukaže na različite oblike sive ekonomija i da građanima plastično pojasni štetu koju društvu nanosi siva ekonomija.
Svetlana Kozić iz Udruženja preduzetnica Artesa iz Kikinde ocenila je da je inspekcijski nadzor nedovoljno balansiran i da se preduzetnici najčešće žale na selektivnost u kontroli. Ona je iznela podatak da u jednom mestu na jednog legalnog frizera dođu tri neregistrovana koji nisu deo kontrole.
Dragan Gajić iz Tržišne inspekcije naveo je listu proizvoda kod kojih je naročito izražen rizik trgovine mimo propisa (rezani duvan i duvanski proizvodi, obuća, nekretnine, sekundarne sirovine, mobilni telefoni i prateća oprema, kafa, slatkiši, tepisi i podne podloge, ogrevno drvo i udžbenici). Početkom godine u više od 260 kontrola pijaca otkriveno je preko 100 prekršaja, više od 30 neregistrovanih trgovaca, a čak 18 njih je pobeglo s lica mesta ostavljajući robu.
Predstavnik Privredne komore Srbije Aleksandar Gračanac, rukovodilac Centra za mala i srednja privredna društva izjavio je da je nelikvidnost u privredi jedan od uzroka rasta sive ekonomije i naglasio da je pored sektora trgovine, gde je nelegalno poslovanje najvidljivije, potrebno obratiti pažnju i na proizvodnju. Gračanac je istakao da postoji strategija za suzbijanje sive ekonomije i da je Vladi Srbije predloženo donošenje posebnog zakona o sprečavanju obavljanja nelegalne delatnosti.
Milivoje Jovanović iz NVO Eneka preneo je iskustva oko 500 preduzetnika podržanih u okviru projekta „Pokreni se za posao!”. “Nelojalna konkurencija primorava naše klijente da smanje kvalitet svojih proizvoda jer je cena proizvoda jedino bitna”. Jovanović je pozvao na “ekonomski patritizam” – kupovinu kod registovanih lica. Takođe, istakao da je potrebno doneti stimulativne mere za male firme kako bi njihov biznis opstao i kako ne bi bili primorani da izlaz pronalaze u sivoj zoni.
Projekat „I ja kažem NE ilegalnoj trgovini“ realizovali su Media i reform centar Niš i program „Pokreni se za budućnost“ uz finansijsku podršku kompanije Filip Moris.