Nezaposlenost je veliki problem sa kojim se susreću slepi i slabovidi. Šta kaže statistika, a šta Zakon? Koje su prepreke na koje su nailazili na putu do posla? Neke su od tema o kojima se govorilo na tribini pod nazivom „Mogućnosti i izazovi zapošljavanja slepih i slabovidih osoba“ koju je, u saradnji sa Media i reform centrom, organizovala master studentkinja komunikologije na Filozofskom fakultetu u Nišu, Marija Milanović, član Saveza slepih i slabovidih osoba.
Učesnici tribine bili su i profesorka Pravnog fakulteta Nevena Petrušić, novinar televizije Zona plus Miodrag Stanković i diplomirani istoričar Dalibor Savić.
„Mladi nemaju uslova za zaposlenje, naročito slepi, koji i po deceniju nakon završenog fakulteta ne uspevaju da nađu posao“, rekla je Marija Milanović. Ipak, otežavajuća okolnost je, kaže, loša i neefikasna primena Zakona o zapošljavanju i rehabilitaciji osoba sa invaliditetom.
Republika Srbija je 2009. godine donela Zakon o zapošljavanju i rehabilitaciji osoba sa invaliditetom i uvela obavezu poslodavcima da na određeni broj radnika zaposle određeni broj ljudi sa invaliditetom. Međutim, mnoge firme se odlučuju da plate kaznu, pre nego zaposle osobu sa invaliditetom.
„Zakon je dobar, Srbija je dostigla međunarodne standarde kada su u pitanju osobe sa invaliditetom. Nažalost, on u praksi nije pokazao dovoljno dobre rezultate,“ ocenila je bivša poverenica za ljudska i manjinska prava, profesorka Nevena Petrušić. Ona je naglasila da je potrebno javno govoriti o položaju slepih i slabovidih, a da je dobro što ih je sve više na fakultetima, pa su samim tim konkurentniji na tržištu rada.
„Na mom primeru i primeru većine slepih i slabovidih se vidi funkcionisanje državnih organa Srbije“, istkao je Dalibor Savić. On osam godina nakon završenog fakulteta pokušava da dođe do posla. Preko konkursa Nacionalne službe za zapošljavanje odobrena mu je strušna praksa na godinu dana u Osnovnoj Školi „Đura Jakšić“ u Jelašnici. Ipak, dok nije našao školu u kojoj su bili voljni za saradnju, naišao je, kaže on, na neprijatnosti, izgovore i odbijanja.
Mediji imaju veliku ulogu u poboljšavanju položaja slepih i slabovidih. „Osobe sa invaliditetom su u medijima prikazane kao socijalni slučajevi, pa se takav patetičan pristup mora iskoreniti“, objasnio je novinar Miodrag Stanković. „Bolja zastupljenost u medijima mora postojati kao i veća i jača inicijativa pojedinca i društva“, istakao je Stanković.
Kao što je nužno promeniti sistem i poboljšati sprovođenje postojećih zakonskih regulativa, potrebno je uticati i na stav ljudi o osobama sa invaliditetom. Predrasude su i dalje najveći kamen spoticanja, zaključeno je na tribini.