Više od dve nedelje otkako su u Srbiji održani lokalni, pokrajinski i parlamentarni izbori, u Nišu je ova tema i dalje aktuelna. Tim povodom je u Media i reform centru Niš održan je gradski forum pod nazivom „Izborne neregularnosti u Nišu – slučajnost ili praksa“.
Gradska izborna komisija donela je odluku da se na 20 biračkih mesta ponove izbori za odbornike skupštine grada, a na pojedinim biračkim mestima opet se glasalo i za narodne poslanike. O tome koji su razlozi da oko 25.000 građana ponovo glasa, kako je došlo do neregularnosti i ko je za to odgovoran, da li to može poremetiti izbornu volju građana, ali i da li postojeći izborni sistem doprinosi nepravilnostima i treba li ga menjati razgovarali su učesnici foruma Ljiljana Berić, predsednica Opštinske izborne komisije GO Pantelej, Dejan Vučetić, docent Pravnog fakulteta u Nišu, i Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Razgovor je vodila Danijela Ivanković.
Na forumu se najviše govorilo o radu Gradske izborne komisije i biračkih odbora. Ljiljana Berić iz OIK Pantelej smatra da sama činjenica da političke stranke utvrđuju ko će biti član biračkog odbora daje proizvoljnost u radu odbora. „Nikada nismo imali profesionalni birački odbor. Ranije je bila praksa da barem predsednici biračkih odbora budu ljudi koji rade u opštini i koji su više upućeni. Napisali smo i uputstvo za popunjavanje zapisnika, ali to nije dalo rezultate. Zapisnici su bili neuredni. Veliki broj članova biračkih odbora je prvi put radio taj posao i nisu se baš snašli“, kaže Berićeva. Kao najčešće nepravilnosti na ovim izborima ona isitiče višak listića u glasačkoj kutiji nego birača koji su glasali, kao i to što pojedini birački odbori nisu proveravali identitet glasača i da li je već glasao.
Dejan Vučetić, docent Pravnog fakulteta, kaže da treba praviti razliku između nepravilnosti i nezakonitosti. On je, upoređujući izbore 2012. i 2016, rekao da se ove godine pred Upravnim sudom vodio nešto manji broj sporova, 450 u odnosu na izbore 2012, kada su se vodila 633 spora po žalbama. „Kada god se spajaju lokalni i parlamentarni izbori, obično ima više grešaka. Na ovim izborima imali smo situaciju da su se svi žalili na nepravilnosti, ali niko nije podneo prijave. To što pričamo moramo i dokazati“, kaže Vučetić i dodaje da se treba truditi da se sve nejasnoće rešavaju u okviru institucija sistema, koje se moraju profesionalizovati.
Nacionalna koalicija za decentralizaciju je 2012. godine uz pomoć eksperata uradila istraživanje koje je pokazalo da postoje propusti u izbornoj proceduri i u načinu na koji se te procedure sprovode. Na osnovu istraživanja napisali su set preporuka za rešavanje tih problema. „Kao da smo te preporuke pisali za izbore 2016. Način na koji funkcionišu izbori je slika onoga šta će se kasnije dešavati u institucijama, i ja sam duboko zabrinut. Cela Srbija je jedna izborna jedinica i svi glasamo za liste, pa je odnos predstavnika u parlamentu nesrazmeran. Ta jedna izborna jedinica pravi nam problem. Bilo bi dobro da Srbija ima 250 izbornih jedinica i da svaka ima svog predstavnika u parlamentu. Mislim da je danas ipak realno da se Srbija podeli na 25 izbornih jedinica i da svaka od njih ima 10 kandidata koji bi živeli u mestu za čije se interese bore u skupštini“, kaže Jovanvić.
Učesnici foruma smatraju da su Nišlije sve manje motivisane da se bave politikom, jer misle da ne mogu ništa da promene, a političke stranke svakim gestom pokazuju da ih život običnog građanina ne zanima, već samo lični interes. Zbog toga, saglasni su svi, potrebna je promena izbornog sistema i jačanje odnosa između građana i poslanika.