Lake teme preplavile su većinu “mainstream” medija. U nastavcima se prati svakodnevica poznatih bez pravog zanimanja; u izveštajima iz hronike do iznemoglosti se seciraju tragični događaji, a političke rubrike sve češće postaju poligoni na kojima se politika estradizuje: pravi ili fingirani sukobi između aktera na političkoj sceni dominiraju nad tumačenjem konkretnih poteza onih koji su izabrani ili pretenduju da se u ime građana bave poslovima od javnog značaja. Kao da je krug zatvoren: mediji se pravdaju da ozbiljnije analize nailaze na slabo interesovanje publike; političari nude medijima ono što će oni radije da plasiraju, a građani se sve više navikavaju na opravdanja da tržište diktira sadržaj i prinuđeni su da uzimaju ono što im se nudi. U takvoj situaciji strada objektivno i sadržajno informisanje.
Zato i ne čudi to što se prema poslednjem istraživanju Otvorenog parlamenta i agencije „Ipsos Strategic Marketeing“ samo četvrtina građana Srbije danas zanima za politiku. A jasno je da je slabije informisan građanin podložniji manipulaciji, lak plen za demagoge i lovce na glasove. Bertolt Breht je kazao:
“Najgora od svih vrsta nepismenosti jeste politička nepismenost. Politički nepismena osoba ne čuje, ne govori, ne učestvuje u političkim dešavanjima. Ona ne zna da troškovi života, cena pasulja, ribe, brašna, stanarine,cipela, lekova, zavise od političkih odluka.”
Katastrofalna finansijska situacija novinara, strepnja od gubitka posla, neizvesnost opstanka medija na tržištu, na kome je sve manje mesta za one koji nisu spremni na svakovrsne kompromise – posledice su ili, pak, uzroci informisanja koje ne zadovoljava interese građana. Možda je napuštanje profesije časniji čin od apatično prihvaćenog bezizlaza i(li) pristajanja na nedostojanstven naklon pred onima “kojima se ne postavljaju pitanja, već prinosi diktafon”. Dok god sa programa budu nestajale emisije autora koji ne dozvoljavaju da im drugi biraju sagovornike, gasile se novine za čije čitanje je (ipak) neophodno znati sva slova, a poslušnost bila uslov za preživljavanje, demokratija će biti samo floskula, paravan za njene uzurpatore.